Pogled na... - Srbija

Strategijom protiv države

Građani Srbije navikli su da ne plaćaju komunalne usluge.

Struja, voda, prevoz ili grejanje često se uzimaju zdravo za gotovo i skoro svaki pokušaj javnih i komunalnih preduzeća da od klijenata prinudno naplate dug nailazi na gnev javnosti, pa ne treba da čudi da se potraživanja komunalnih preduzeća prema stanovništvu mere stotinama miliona evra.

Vrlo retko se dešava da firme, koje su najviše pogođene neplaćanjem usluga, obustave isporuku neredovnim platišama, dok je daleko češće da se za pomoć obraćaju sudu, da bi ih tamo sačekao neefikasan pravosudni sistem, koji po pravilu znači da će zbog zastarelosti postupaka i potpune tromosti u izvršenju presuda, gotovo izvesno ostati bez novca koji im pripada. Uz sve to, snalažljiviji među dužnicima, razvili su niz metoda kojima vrlo uspešno izbegavaju da za potrošeno plate, koristeći sve rupe u sistemima naplate i obilato se oslanjajući na sporost sudova.

Već površan pogled na statistiku pokazuje da građani samo za struju duguju čitavih 29 milijardi dinara, dok ukupan ceh, koji uključuje i dugove pravnih lica, premašuje 57 milijardi. Struja, koja je u ranijim godinama posmatrana isključivo kroz socijalnu prizmu, jedan je od izdataka koji su građani navikli da ne plaćaju, a budući da EPS isključuje samo najveće dužnike i to samo ako mesecima nisu ništa uplatili, dovitljivi dužnici su razvili razne strategije za ostajanje „ispod radara“.

Jedna od popularnijih je da dužnik koji nagomilava ogromne račune, umesto da plati koliko treba, svakog meseca EPS-u prebaci nešto novca, čime izbegava da se nađe na udaru periodičnih akcija u kojima ova kompanija isključuje struju građanima koji u poslednjih nekoliko meseci nisu imali ni jednu uplatu. Drugi čest sistem je da kad dođe do akcije isključenja, velike neplatiše navale na šaltere elektrodistribucije, sklope ugovor kojim plate polovinu duga, a za ostatak se obavežu da će ga izmiriti u tri ili četiri rate i zatim jednostavno nastave sa neplaćanjem.

Slično je i sa onima koji se „švercuju“ u gradskom prevozu i ne mare da li će ih kontrola uhvatiti ili ne. Prema statistici GSP Beograd, kontrolori u gradskom prevozu mesečno pregledaju oko milion putnika i napišu oko 20.000 opomena. „U poslednje tri godine kontrolori su napisali ogroman broj opomena, a veći deo još uvek nije naplaćen. Na licu mesta naplati se svega 150 do 200 pretplatnih karata od po 3.000 dinara,“ kaže za Danas menadžer za odnose sa javnošću u GSP-u Slavica Stevanović. Ona ističe da većinu opomena ne uspevaju da naplate jer one posle tri godine zastarevaju, ali i da se povremeno sprovode velike akcije utuživanja, pogotovo onih korisnika s velikim brojem opomena. Osim toga, GSP u proseku mesečno oduzme između 300 i 400 neregularnih legitimacija i oko dvadesetak markica falsifikata. Oni koji ipak ne bi na sud, neretko imaju drugu taktiku za izbegavanje plaćanja karte. Kada uđu u autobus, naročito ako nema gužve, neprimetno ubace novčić u automat za poništavanje karti i zatim se na očigled svih neuspešno upiru da otkucaju kartu u „neispravnom“ aparatu.

Strategija solidarnosti podrazumeva da kartu koju je uredno otkucao, putnik po izlasku iz autobusa ostavi na sedištu da je nađe sledeći koji uđe u vozilo, tako da se ista karta u idealnom slučaju lančano koristi ceo dan. Oni manje taktični jednostavno sednu pored automata i čim vide kontrolore, odmah otkucaju kartu. „Bezobrazniji“ metod je da od vozača u autobusu zatraže da kupe kartu i ponude mu novčanicu od 5.000 dinara (često „pali“ i hiljadarka) i kada nema da vrati kusur, jednostavno sednu na svoje mesto. Ima i onih koji ne žive na adresi navedenoj u ličnoj karti, pa se bezbrižno voze, znajući da ih nadležni organi neće pronaći bez obzira na broj kazni koje im kontrolori ispišu.

Velike probleme sa naplatom imaju i u beogradskom Infostanu, koji objedinjuje naplatu niza komunalnih usluga od vodovoda do odnošenja smeća. U ovoj kompaniji kažu za naš list da ukupan dug iz svih ranijih godina iznosi čak osam milijardi dinara, dok je samo u 2009. nagomilano celih dve milijarde dinara. Infostan je podneo tužbe, ali ne znaju koliko će uspeti i da naplate, pošto građani često jednostavno ignorišu presude, dok su dugovanja iz ranijih godina sada već zastarela.

Problem nije samo koncentrisan u Beogradu, pa tako građani Niša spadaju među najveće „komunalne“ dužnike u Srbiji, a već nekoliko godina unazad su rekorderi po dugovanjima za korišćenje struje, pri čemu njihovi poverioci još nisu pronašli iole efikasan način za naplatu dugovanja. „Na području Elektrodistribucije Jugoistok, koja obuhvata nišku i još pet elektrodistribucija na jugoistoku Srbije, korisnici duguju ukupno oko 18,21 milijardu dinara, od kojih domaćinstva 10,8 milijardi“, kaže za Danas portparol Jugoistoka Slađana Mančić.

Nišlije duguju gotovo sedam milijardi dinara, od kojih 5,8 milijardi „otpada“ na domaćinstva, a prema njenim rečima ima onih koji duguju i milionske iznose. Mančić naglašava da se dug jako teško smanjuje uprkos „fleksibilnosti“ Elektrodistribucije, koja praktično svakom korisniku nudi mogućnost zaključenja sporazuma o odloženom plaćanju zaostalog i tekućeg dugovanja. „U slučaju da ni to ne da rezultate, pribegavamo utuženjima i isključenjima, mada se trudimo da i tu budemo fleksibilni, tako da takve mere uglavnom ne preduzimamo protiv onih koji duguju manje iznose“, kaže ona.

Dugovanje građana Niša za daljinsko grejanje je više od 600 miliona dinara, što znači da svoje račune ne plaća redovno oko 30 odsto domaćinstava. Portparol Gradske toplane Milena Pavlović kaže da to preduzeće ne isključuje dužnike jer smatra da je „nehumano to činiti u toku grejne sezone“, a i u mnogim stambenim zgradama nema tehničkih uslova za pojedinačna isključenja. „Nedavno smo imali akciju slanja opomena, a nudimo i mogućnost plaćanja duga na rate. Kada ni to ne urodi plodom, a građani imaju veliki dug podnosimo tužbe protiv njih kod nadležnog suda“, kaže Pavlović, precizirajući da se tužbe podnose svakog meseca, nakon što se uradi presek dugovanja i moguće zastarelosti.

Nišlije duguju i za vodu i to više od 800 miliona dinara, a zamenik direktora Vodovoda Naisus Dragan Mihajlović kaže da se dužnicima nudi mogućnost plaćanja duga na rate. „Najveći problem je u prigradskim naseljima, koja su na jedinstvenom merenju, što znači da celo naselje ili selo ima samo jedan vodomer. Zato se dešavalo da građani tih sela godinama ne plaćaju vodu i da dug jednog sela dostigne više miliona dinara. Prošlog leta smo sa takvim selima sklopili sporazume o otplati, a grad je već izdvojio sredstva za izgradnju novih vodovodnih mreža u njima“, kaže Mihajlović za Danas.